Kao regionalni lider u sajamskoj delatnosti i jedan od najuglednijih članova brojne i izuzetno moćne zajednice velikih svetskih sajmova, Beogradski sajam je od svojih početaka 1937. godine bio i ostao oslonac za povezivanje svetske privrede sa domaćom i promociju domaće širom svetskih meridijana.

Sa blizu 50 sajamskih priredbi godišnje, od kojih su neke, poput sajmova knjiga, automobila, nameštaja, građevinarstva, tehnike, turizma i drugih, dostigle i nesumnjive svetske visine, ova kompanija je uzoran pokretač ne samo privrednih nego i kulturnih i obrazovnih tokova u Srbiji i ovom delu Evrope.

U eru koju je obeležio „kovid-19“ Beogradski sajam je ušao sa gotovo 65 miliona ugošćenih posetilaca i sa više od 3.200 organizovanih sajamskih manifestacija, na kojima se predstavilo oko 500 hiljada izlagača iz 180 država, а za izuzetne uspehe u radu Beogradski sajam je nagrađivan brojnim međunarodnim i domaćim priznanjima najvišeg ranga.

U sredu, 9. septembra 2020. godine, Beogradski sajam je izveo celonoćni simbolični performans pod nazivom „Crveni alarm za sajamsku industriju“. Akcija je organizovana kao deo svetske kampanje #RedAlertRestart, pokrenute sa namerom da se na globalnom planu javnosti ukaže na problem nemogućnosti rada industrije događaja, a u konkretnom slučaju srpske sajamske industrije.

Performans je izveden tako što je najveća i svetski poznata Hala 1 Beogradskog sajma i spolja i iznutra reflektorima bila obojena u crveno. Prema zamisli autora performansa, efekat ovog poduhvata bio je najočigledniji i najupečatljiviji iz perspektive frekventnog Bulevara vojvode Mišića, odakle je sve vreme stizala zvučna podrška u ime solidarnosti i razumevanja za situaciju u kojoj se Beogradski sajam trenutno nalazi.

Akcija Beogradskog sajma realizovana je sa ciljem da ukaže da pravila koja trenutno, u aktuelnoj epidemiološkoj situaciji važe za utakmice, koncerte i ostale masovne događaje nije primenjiva za sajmove i izložbe. Beogradski sajam predlaže da se za sajamske događaje i manifestacije primene pravila koja važe za komercijalne i trgovačke delatnosti. Tako bi se, u kontrolisanim uslovima uz primenu propisanih mera i preporuka u vezi sa problemom koronavirusa, omogućio start  sajamske industrije, a posledično i čitavog niza promotivno-privrednih delatnosti koje su u direktnoj ili indirektnoj  vezi sa sajamskom.

Na Beogradskom sajmu očekuju da će ovakva simbolična vizuelna poruka od strane nadležnih biti dočekana i shvaćena pozitivno i da će ova ugledna kompanija u najskorijoj budućnosti dobiti odobrenje da na opštu korist nastavi s radom.

Beogradski sajam osnovan je na današnji dan, 11. septembra 1937. godine. Tokom proteklih decenija bio je jedan od predvodnika u kreiranju i realizaciji privrednog života zemlje, domaćin oko 500.000 izlagača iz 180 država, ugostio je gotovo 65 miliona posetilaca, organizovao blizu 3.300 manifestacija.

Svojom istorijom i radom obeležio je ceo jedan vek i ostao ključna spona srpske privrede sa svetom, iz godine u godinu pomerao je standarde, trajno unapređujući privredu i društvo u celini. Zbog toga sajamski slogan „Mesto koje je video ceo svet“ i jeste duboko utemeljen u realnim dešavanjima i opštoj, zajedničkoj koristi.

I pored svih teških dana, istorijskih previranja i golgota, kakvi se i ovih dana dešavaju, zaposleni su od prvog trenutka, i tako je već devet decenija, spremno ulazili u nove i veće poduhvate, potkovani znanjem i iskustvom, da bi svaki sledeći rođendan dočekivali kao uspešna kompanija, ukazujući dobrodošlicu starim i novim izlagačima i posetiocima. Samo tako, uz takvu saradnju, uz poslovne partnere i posvećene goste i posetioce, i bilo je moguće izgraditi domaće sajamsko carstvo.

Beogradski sajam se ovim putem zahvaljuje na svim lepim željama i čestitkama koje je poslednjih dana dobio sa svih strana zemlje i sveta. Nije neskromno reći – jer ih je zaslužio.

Učestvujući svim svojim kapacitetima i resursima u borbi protiv globalne pandemije, a zbog karaktera i obima vlastite delatnosti, Beogradski sajam je dospeo u začarani krug poslovne depresije, iz koje je, bez ozbiljne podrške države i pojačanog uvažavanja specifičnosti ove delatnosti, gotovo nemoguće izvući se.

Iako imaju sasvim drugu namenu, medicinska struka je procenila da su upravo hale Beogradskog sajma, svojom veličinom i infrastrukturom bile znatno pogodnije za zbrinjavanje najblaže inficiranih nego neke druge lokacije.

Beogradski sajam se, sa svojim partnerima, i sam angažovao na dodatnom prilagođavanju, opremanju, funkcionalnosti i humanizaciji te izuzetno osetljive bolničke ambijentalne celine. Iako je takav izbor u ovako delikatnom slučaju za Beogradski sajam mogao da bude samo kompliment, proizveo je u jednom delu javnosti oštre negativne asocijacije i neumesne aluzije. Naglašavanjem negativnog utiska o jednoj objektivno osetljivoj, iznuđenoj i privremenoj situaciji, i to na samom početku ogromnog posla koji je trebalo obaviti, stavljeni su u negativan kontekst i celokupna delatnost ove uzorne kompanije, njen međunarodni ugled, društvena i poslovna moralnost, ali i višedecenijska istorija njenih humanitarnih aktivnosti. Oni kojima je to trebalo da bude posao i koji su imali medijske mogućnosti nisu se potrudili da podsete javnost da je Beogradski sajam mnogo puta do sada pokazao da je najpouzdaniji oslonac upravo u kriznim situacijama. Bilo je tako i u godinama sankcija međunarodne zajednice, i za vreme NATO bombardovanja, i kada je trebalo zbrinuti stotine žrtava poplava, i u desetinama drugih slučajeva kada je Beogradski sajam u svojim halama uspešno i nesebično organizovao i distribuirao humanitarnu pomoć onima kojima je bila potrebna.

Sve je to Beogradski sajam činio o svom trošku. Za to vreme, neke su zemlje, a na današnji dan može se reći i mnoge, pokrenule čitave sisteme bezuslovne pomoći i opsežne finansijske mere za neodložnu i efikasnu rehabilitaciju ove moćne a privremeno blokirane globalne industrije.

Međunarodni beogradski sajam knjiga, čije održavanje je planirano za 25. oktobar – 1. novembar 2020. odlaže se, ukoliko epidemiološke prilike budu dozvolile, za sredinu decembra ove godine.

Kako se nadležni Republički krizni štab do ovog trenutka nije izjasnio u prilog održavanju Sajma knjiga, ni o ponuđenim organizacionim modalitetima i bezbednosnim garancijama koje je Beogradski sajam ponudio, procenjeno je da u periodu koji je preostao do prvobitno planiranog termina, u potpuno neizvesnim uslovima funkcionisanja, više nije moguće kvalitetno i pouzdano izvršiti pripreme za tu manifestaciju.

Beogradski sajam će i dalje pratiti preporuke i epidemiološke procene Kriznog štaba i u dogovoru sa izdavačima, izlagačima i drugim učesnicima Sajma knjiga doneti odluku koja će biti u najboljem interesu manifestacije.

O svemu navedenom Beogradski sajam će blagovremeno obaveštavati javnost.

Beogradski sajam je doneo odluku da se otkažu Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije i Međunarodni sajam mašina i alata za drvnu industriju, čije je održavanje planirano u terminu od 10. do 15. novembra 2020, kao i Međunarodni sajam medicine i stomatologije koji je trebalo da se održi od 15. do 17. oktobra.

Kako se nadležni Republički krizni štab do ovog trenutka nije izjasnio u prilog održavanju manifestacija na Beogradskom sajmu, ni o ponuđenim organizacionim modalitetima i bezbednosnim garancijama koje je Beogradski sajam ponudio, procenjeno je da u periodu koji je preostao do planiranog termina, u potpuno neizvesnim uslovima funkcionisanja, više nije moguće kvalitetno i pouzdano izvršiti pripreme za tu manifestaciju.

Međunarodni beogradski sajam knjiga, čije održavanje je planirano za 25. oktobar – 1. novembar 2020. odlaže se, ukoliko epidemiološke prilike budu dozvolile, za sredinu decembra ove godine.

Kako se nadležni Republički krizni štab do ovog trenutka nije izjasnio u prilog održavanju Sajma knjiga, ni o ponuđenim organizacionim modalitetima i bezbednosnim garancijama koje je Beogradski sajam ponudio, procenjeno je da u periodu koji je preostao do prvobitno planiranog termina, u potpuno neizvesnim uslovima funkcionisanja, više nije moguće kvalitetno i pouzdano izvršiti pripreme za tu manifestaciju.

Beogradski sajam će i dalje pratiti preporuke i epidemiološke procene Kriznog štaba i u dogovoru sa izdavačima, izlagačima i drugim učesnicima Sajma knjiga doneti odluku koja će biti u najboljem interesu manifestacije.

O svemu navedenom Beogradski sajam će blagovremeno obaveštavati javnost.

Ako ste nekada prošli pored, prošli kroz, nešto videli, nešto izlagali, nekoga upoznali, nekoga pozvali da Vam se pridruži… sada je vreme da podržite Beogradski sajam.

Kako se epidemiološke prilike u Republici Srbiji nisu popravile, Odbor Beogradskog sajma knjiga je procenio da ne postoje uslovi za realizaciju manifestacije ni u planiranom decembarskom terminu.

Da bi ipak dao  doprinos književnoj sceni primereno uslovima, Odbor je odobrio književni program koji će biti realizovan sredinom decembra i putem medija predstavljen javnosti, u uverenju da će manifestacija u narednoj godini moći da bude realizovana u punom kapacitetu.

Kada je poslednjeg dana 64. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji se odvijao pod sloganom PISMO=GLAVA, ambasador Egipta uručio „Otvorenu knjigu” otpravnici poslova ambasade Rumunije, čime je najavljeno da će naši susedi biti počasni gosti narednog, šezdeset i petog izdanja najveće kulturne manifestaciji u ovom delu Evrope, niko nije mogao da pretpostavi da će gotovo cela 2020. proteći u znaku slogana „Budimo odgovorni” i da će većina velikih ovogodišnjih kulturnih događaja biti odložena za neka sigurnija i zdravija vremena.

Međunarodni beogradski sajam knjiga je organizovao digitalne dvodnevne tribinske programe koji će biti realizovani u petak, 11. i subotu, 12. decembra pod zajedničkim naslovom „Otklon od distance“. Tokom ova dva dana, biće održano osam razgovora, u kojima će učestvovati istaknuti predstavnici domaće književne i šire kulturne scene.

Razgovaraće se o Meši Selimoviću, Borislavu Pekiću, prevodilačkom pozivu, književnosti za decu, jubileju manastira Šišatovac, problemu periodizacije savremene srpske književnosti i o načinu na koji su domaći mediji funkcionisali i funkcionišu u doba pandemije.

Kompletan program i imena svih učesnika nalaze se ovde, a svih osam tribina svi zainteresovani će uživo moći da prate preko zvaničnog fejsbuk profila Sajma knjiga.

Sve tribine potom će se naći na sajamskom jutjub kanalu i biće dostupne publici preko linkova na mnogim sajtovima naših medijskih kuća.

Na Beogradskom sajmu danas se odvijao prvi deo dvodnevnog tribinskog programa, koji će se nastaviti sutra, u subotu, 12. decembra, pod zajedničkim naslovom „Otklon od distance“.

U svečanoj sali upravne zgrade Sajma održane su četiri tribine, a mišljenja su ukrstili istaknuti predstavnici domaće književne i kulturne scene.

Od 13 časova na programu je bila sjajna diskusija posvećena delima Meše Selimovića, razgovor o savremenoj recepciji lika i dela pisca romana „Derviš i smrt“ i „Tvrđava“ u kome su učestvovali Vlastimir Sudar i Marija Radić, a moderator bio Muharem Bazdulj.

U 14 časova tema je bila „Deca u (ne)vremenu“ – književnost za decu u ova šugava vremena, a o dečjoj „novoj normalnosti“ govorili su Jasminka Petrović i Uroš Petrović, uz moderatora Gordanu Glavinić.

Od 15 časova online publika pratila je dijalog na temu „Pronađeni u prevodu“ – razgovor Muharema Bazdulja i Vladimira D. Jankovića.

U 16 časova „Otklon od distance“ bavio se temom „Kultura u medijima u doba korone“.

Nema Sajma knjiga, nema BITEFA, nema Oktobarskog salona, bilo je nešto malo BEMUSA, možda će biti FESTA… o čemu danas govorimo kada pokušamo da govorimo o kulturnom životu? Učesnice programa, tri dame Marija Đorđević, Meliha Pravdić i Sanja Milić, uz moderatora Vuleta Žurića pokušale su da daju odgovor gde smo i kuda idemo kada je kultura u pitanju.

Kompletan program išao je uživo preko zvaničnog fejsbuk profila Sajma knjiga.

Sve tribine potom će se naći na sajamskom jutjub kanalu i biće dostupne publici preko linkova na mnogim sajtovima naših medijskih kuća.

Drugi dan tribinskog programa na Beogradskom sajmu počeo je u 13 časova tribinom posvećenom Borislavu Pekiću.

Na temu „A ko je pojeo skakavce? – devedeset godina od rođenja Borislava Pekića“ govorili su Gojko Božović, Nebojša Bradić, Slobodan Vladušić i moderator Vladan Bajčeta.

Potom su „Pronađene u prevodu“ o prevodilaštvu i piscima, jeziku i svemu što se nalazi „između redova“ diskutovale Silvija Monros i Ana Ristović.

Treća tribina „Periodizacija savremene srpske književnosti“ načela je temu domaće književne produkcije i šta je, koliko i zašto tiražno, ili pak nije. Učestvovali su Gojko Božović i Igor Perišić.

Poslednja za ovu godinu sajamska tribina bio je razgovor o pola milenijuma manastira Šišatovac, u pedeset minuta. Govorili su Nataša Polovina i Srđan Orsić.

Sve tribine poklonici knjiga i književnosti mogli su direktno pratiti na zvaničnoj fejsbuk stranici Beogradskog sajma knjiga, a uskoro će biti dostupne i na YouTube kanalu. Bilo je prisutno nekoliko hiljada gledalaca i, iako ovo nije i ne može biti zamena manifestaciji poput Sajma knjiga, ipak je pravim ljubiteljima knjige upriličen dvodnevni otklon od distance u kojoj živimo.

Individualni Svetski kup u rvanju počeo je na Beogradskom sajmu u subotu 12. decembra i trajaće sve do 18. decembra 2020. godine. Jedno od najvećih svetskih sportskih takmičenja ove godine u međuvremenu je dva puta promenilo format i prilagodilo se okolnostima izazvanim pandemijom koronavirusa i ograničenim mogućnostima putovanja u različitim delovima sveta.

Ipak, na Beogradskom sajmu se pojavilo čak 505 takmičara iz 51 zemlje, među kojima je sedam zemalja sa spiska deset najvećih svetskih sila u ovom sportu. Takmičari na strunjače izlaze u tridesetak kategorija, a Srbiju predstavlja 10 rvača i jedna rvačica. Ukupni nagradni fond takmičenja iznosi oko 278.000 evra.

Već drugog dana takmičenja srpski rvači Viktor Nemeš i Zurab Datunašvili osvojili su bronzane medalje. Nemeš je u kategoriji do 77 kilograma grčko-rimskim stilom, u borbi za bronzu, pobedio Karapeta Čaljana iz Jermenije, a Datunašvili je u kategoriji do 87 kilograma bio bolji od Italijana Fabija Parisija. Očekuje se da do kraja takmičenja bude još srpskih predstavnika na pobedničkom postolju.

Individualni Svetski kup održava se bez publike, u strogo kontrolisanim uslovima i uz poštovanje svih epidemioloških standarda te obavezno PCR i antigensko testiranje. Za sve učesnike i njihove pratnje predviđen je smeštaj u četiri beogradska hotela, u okviru zatvorenog sistema balona, pa učesnici neće komunicirati sa spoljnim svetom.

Posle Viktora Nemeša i Zuraba Datunašvilija, koji su bronzane medalje osvojili u kategorijama do 77 i 87 kilograma, poslednjeg dana takmičenja u grčko-rimskim stilu, isto odličje osvojio je i Kristijan Fris u kategoriji do 60 kilograma. Fris je do bronzane medalje stigao pošto je savladao Kristijana Kečkemetija iz Mađarske sa 2:0.

Ovo je treća medalja za Srbiju na Svetskom kupu u rvanju koji se održava u hali 1 Beogradskog sajma.

U petak, 18. decembra 2020, na Beogradskom sajmu je završen individualni Svetski kup u rvanju, jedno od najvećih ne samo rvačkih nego i uopšte sportskih takmičenja ove godine u svetu. U atmosferi izuzetnih mera predostrožnosti i epidemiološke zaštite od koronavirusa po najvišim svetskim stadardima, ovaj veliki međunarodni sportski događaj protekao je bez i najmanjeg bezbednosnog ili zdravstvenog incidenta.

U ograničenim mogućnostima putovanja i fizičkih komunikacija, na Beogradski sajam je sa svih svetskih meridijana bilo doputovalo 505 takmičara iz čak 51 zemlje, a s njima i više od 200 članova tehničke, stručne i sportske podrške.

Takmičenje je održano u muškoj i ženskoj konkurenciji, u slobodnom i grčko-rimskom stilu, u trideset kategorija, a Srbiju je predstavilo 10 rvača i jedna rvačica. Ukupni nagradni fond takmičenja bio je 278.000 evra.

U konkurenciji takmičara među kojima je bilo čak 70 posto osvajača medalja na svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama, najuspešniji su bili oni iz Rusije sa osvojene 24 medalje, od kojih je 17 zlatnih. U muškoj konkurenciji, u slobodnom stilu, redosled pet najuspešnijih ekipa bio je: Rusija, Turska, Azerbejdžan, Belorusija, Jermenija. U grčko-rimskom stilu redosled je: Rusija, Mađarska, Turska, Kirgizija, Belorusija. I u ženskoj konkurenciji najbolja je bila Rusija, a slede Ukrajina, Turska, Nemačka i Moldavija.

Pod zastavom Srbije medalje su osvojila trojica rvača, svi u grčko-rimskom stilu. Viktor Nemeš je osvojio bronzu u kategoriji do 77 kilograma pobedivši Karapeta Čaljana iz Jermenije. Zurab Datunašvili je u borbi za bronzu, u kategoriji do 87 kilograma, bio bolji od Italijana Fabija Parisija. Na pobedničko postolje se popeo i Kristijan Fris osvojivši bronzanu medalju u kategoriji do 60 kilograma posle pobede nad Mađarom Kristijanom Kečkemetijem.

U okolnostima određenim pandemijom koronavirusa, individualni Svetski kup održan je bez publike, a događaj su propratili gotovo svi značajni svetski mediji. Organizacija takmičenja u teškim uslovima ocenjena je najvišim ocenama, a domaćin Beogradski sajam je svoj deo posla obavio bez greške.

Beogradski sajam ponovo je najistureniji položaj u rovovskoj bici protiv epidemije kovid-virusa, nakon što je u prvom delu 2020, kao prvi i najbolji izbor za smeštanje kovid-bolnice, bio ne samo domaći nego i evropski predvodnik u suprotstavljanju ovoj globalnoj nemani.

Pola godine kasnije, u bitno izmenjenim ali i opasnijim okolnostima, Beogradski sajam je ponovo prvi izbor, ovog puta kao ključno mesto masovne vakcinacije protiv istog neprijatelja. Istovremeno, o tome da je ne samo prvi nego i pravi izbor govori ogromno interesovanje svih populacija za vakcinisanje baš na Beogradskom sajmu. Tome su doprineli i izvanredna organizacija ove nadasve ozbiljne zdravstveno-medicinske, društvene i državne operacije i tehničke i infrastrukturne pogodnosti koje može da obezbedi samo Beogradski sajam.

Slike sa lica mesta govore i o poverenju koje u te činjenice imaju svi zainteresovani za vakcinisanje baš na ovom mestu i u obezbeđenim uslovima. S verom i nadom da će se i one u najskorijoj budućnosti preseliti u još jedno (pod)sećanje na još jednu veliku pobedu.

Posle hale 11, koju je Beogradski sajam stavio na raspolaganje društvu i zdravstvenom sistemu za potrebe masovnog vakcinisanja građana, novu dimenziju ovom izvanredno značajnom projektu daće i namensko osposobljavanje hale 3, koja će ceo proces vakcinisanja učiniti još efikasnijim i dostupnijim velikom broju zainteresovanih.

Ovaj novi punkt za masovnu imunizaciju, u neposrednoj blizini prethodnog, i uz korišćenje istih infrastrukturnih pogodnosti koje Beogradski sajam nudi, imaće oko 30 boksova za vakcinaciju, a opsluživaće ga više od 100 članova medicinskog osoblja, koji će raditi u dve smene, od 8 do 20 časova. Kao i hala 11, i hala 3 će imati čekaonicu, boksove za registraciju i lekarske preglede, a ulaz u halu je i natkriven, što će biti dodatna pogodnost za ljude u redu u slučaju kiše ili snega.

Planirano je da se u hali 3 vakciniše i do 10.000 ljudi dnevno, što bi, zajedno sa halom 11, predstavljalo dnevni protok i do 13.000 zainteresovanih za vakcinaciju.

Otvaranjem i svoje hale 3 za masovnu vakcinaciju građana, Beogradski sajam se i dodatno učvrstio u prvom redu borbe za zdravlje građana i društveni prosperitet u ovim globalno teškim uslovima.

Beogradski sajam je još jedanput, na visokom međunarodnom nivou, ovog puta u kontekstu uspešne masovne vakcinacije građana, poslužio kao primer dobrog domaćina i organizatora.

Premijerka Srbije Ana Brnabić i njen gost, češki premijer Andrej Babiš, obišli su u sredu, 10. februara, punktove za vakcinaciju u hali 3 Beogradskog sajma. Bila je to prilika da se razmene iskustva dveju zemalja u borbi protiv kovida-19, ali i da se visoki gost lično uveri u ono o čemu Evropa odavno bruji – u izvanrednu organizaciju ovog obimnog i komplikovanog posla, u koji se Beogradski sajam uključio svim svojim kapacitetima i iskustvom stečenim tokom pandemije.

Češki premijer bio je impresioniran organizacijom, entuzijazmom, stručnošću i posvećenošću kojom se masovna vakcinacija na Beogradskom sajmu ali i u čitavoj Srbiji odvija.